Mate Vodarević: MOJ DID
Moj did se rodijo
U nevrime ovog svita
Kad su svicki vođe
Pod barjakom napretka
Gasili žeđ krvlju naroda
Kad su je ugasili krvlju
Njegova ćaće
I čim je izaša
Iz utrobe materine
I čim je izaša
Iz kuće kamene
Svit zarati s njim
I on zarati sa svitom
Moj did koji je marenda
Tugu i bol
Koji je ruča
Bis i čemer
U mrkloj noći
Večera je alkohol
Dite s rukama muškarca
Čiji tabani pregaziše
Zemlju, kamen i draču
Upekle od mediteranskog sunca
Zakovane od leda dinaridski zima
Čiji tabani izmiriše
Sivi asfalt ladan i mokar
Od njemački kiša
Moj did u čijem oku
Ne bi blagosti
Na čijem jeziku
Ne bi nježnosti
Za njegovu dicu
I nije im bilo potribe
Jer svojim znojem
Blagoslovijo je dicu svoju
I zbog njegove gladi
Ona ne ogladniše
Moj did koji je nevidljivim suzama
Napojio žednu crljenicu
Prid jedno rano proliće
Nakon što okopni veliki snig
Iz starinski priča zabijkovski
Pomirijo se s ovim svitom
I danas lubanja moga dida
Gleda u lubanju njegova dida
Njegove polomljene kosti
Pod bilim križem zagrliše stare
I danas iz oka moga dida
Sja radost jer on hoda
Uz svog ćaću i svog dida
Pred licem Boga Oca
I uz nji korača Krist Sin
Nji trojica Mu pivaju gangu
U njegovu Slavu pismu težaka
Koja odjekuje u rajsku vikovičnost
Nji trojica i Krist drže se
Za ranjene im ruke
I čekaju nas